Фильтр
КIИБЕХI ШАНТИ ДИГУСИ
 
М.МяхIяммадов,
поэт, журналист
 
ХIушани иш суратлизир чериуси Рисалат ГIяхIмадова Узнимахьила школала директор сари. Илини рузути дусмазибал барх бузути учительтала, бучIахъути дурхIнала бегIтала хIурмат сархиб.

ДурхIнала белчIудиличи диги имцIадиахъес,  гIядлу-зегъа ункъдиахъес Рисалат гьар бархIи чекаризурли рузусири. ДурхIнала бегIти гьаман школализи жибири, дурхIнала баркьудлумачила бури, илди гIяхIдиахъести тяхIурти дарх пикридири.

ХIера, гьанна директор ретаурхIели,  дурхIначи диги, илдала белчIудиличи чекаризни гьатIира имцIадикIули чедиули сари. БегI гьалабси яргалис, Рисалатли школализиб барх бузути МухIела ва Узнимахьила мугIяллимти саби-ургаб уржахъиб, ба
РАЙОННА БУЛБУЛ ЧАТIА
 
М.Сулайбанов,
Ахъуша
 
Индира ГIямарова Сергокъалала районна дебали пагьмучерси, жагаси тIамаличилси, жагьси далайчи сари. Районнизир дурадуркIути далдуцуначир илини жигарла бутIакьяндеш диру, гьайбатси тIамаличил далайрикIули, шантицунра ахIенну, лебил даргантира хIулбуркIахъу.

Сергокъалала районнизиб бахъал пергер далайчиби леб. ХIера, илдала лугIилизирадси сари Индирара. Нунира далуйти лукIанти сари, ва илини дила гъайличилти кIел далай къугъали делчIун. Мурталра илкьяйдали жагали далайрикIули, гIямру деркIаби хIуни, Индира.

ХIед хасдирулра ишди назмула тугъира:

Даргала авидлизир
Мурталра марамсаби,
Къугъати далуйтачил
ХIуни гIямру деркIаби.
 
ЗайбикIахъен, Инд
УРКIИ-УРКIИЛАРАД ДАЛАЙРИКIУСИ
 
Маргарита Арсланбекова,
ГI.Батирайла уличилси Даргала театрла жамигIятличилти бархбасунала шайчирси специалист
 
Наб макьала багъишлабарес дигулра Даргала театрла пагьмучерси гIяртистка ва далайчи Муъминат Аскандаровас.

Гьайгьайрагу, илини, бегI гьалар сценаличир чераибхIелил, нушала уркIби сунечи дитIакIиб дяхIла ва чархла жагадешли, илини дихути къугъати палтарли, кIинайс – илала ахъси, жагаси тIамали. БегI гьаларал атIун диэс илди хIерикIусила уркIилизи, илис дииша итхIейчирад нуша иличи гIяшикьли лералтира.

«Сценаличив гIяртист сегъуна-дигара виэс вирар, —  асубирар хIушаб гьанбикес, —  гIямрулизив ил сегъуна адам саяра? Ил саби бекIлибиубси». ГIямрулизи
МУРТАЛРА КЬИМАТБИРЕС
 
ГIядатлибиубливан гьар дус хIебла цаибти бурхIназиб хьунул адамтала байрам дурабуркIуси саби. Иличил бархбасахъи бахъалгъунти мурул адамтачи челукьуси масъала ца саби — се савгъатбируси хьунул адамтас? Илди секьяйда разибирути? ИлдикIун бахъал саби: хала нешани, нешани, хьунри, рузби ва рурсби.

Март базличир илдас хасдарибти дахъал багъишлаби дирули дирар.
Гьайгьайрагу, хьунул адамти бегIлара жагати дугьбачи, дурхъати савгъатуначи ва халаси хIурматличи лайикьти саби. Дусли гьачамцуну гъари илди илгъуна хIурматличи лайикьти? Гьеч, ахIен. Байрумтала бурхIназибцун ахIенну, илдала мурталра кьиматбирес чебиркур.

Байрамлис улкала экономикализиб, политикализиб, культурализ
Дигайлис марли калунти
 
ПатIимат Казимова
 
Гьанбиркули саби гIядатла хъалибарг. ГIядатла или бурили хьаллира, ил хъалибарг халкьла хабуртазиб бурусигъунари: жагати неш-дудеш, илдала хIябал нарт ва регIлара риштIалгъуна ца исбагьи рурси. Хъалибаргла бекI Шиха СалихIович школализив узулри, хабчаб Дирван ЯхIъяевна — шила фельдшерли. Баягъи иличи сабри шантала дурхIни дуцIбикIути, се-биалра изесбяхIибхIели, илдикьяйдали — нура. СенкIун илала сихIрулагъунти някъбани нуша арадирниличи чIумали дирхутири, тяп илкьяйда бетра бетарулри.

Баягъи ил сихIрулагъунти някъбала, жагати чарх-бекIла регI хьунул адам Дирванничила ва илала мурул Шихачила саби наб бурес дигуси иш белкIлизиб. СенкIун Дахадаевла
«Селилра барсхIебиру…»
 
Руслан Ражабов
 
Бахълис цаибси учительница тамашала багьудила гьуни гьаргбируси, гIилмула дигIяндешуначил дурхIни тянишбируси, жамигIятла гIямруличи хIядурбируси сихIрукья сари. Илизибад дигахъуси саби дурхIяла челябкьла викIаслира хатIахIеркус. Ил багьандан саби ишбархIи бегIти гIяхIси учительница белгирарес ва иличи чула дурхIни бархьес гьуцIлизибти. ИшбархIи замана барсбиубли саби. Гьанна нушала МикIхIила школализиб бахъалгъунти учительти цархIилти саби. Ну учIуси манзилла дебали камли саби.

БехIбихьудла классунала учительти биалли, лебилра сагати саби. БусягIят школализир сегъунти-дигара сагадешуни лер. Леб Интернет, лер гаджетуни. Библиотекализи хIешаллира, се
Тарихчи ва хIурматла адам
 
С.ХIяжиева,
Р.ХIямзатовла уличилси республикала Миллатла библиотекала хIянчизар
 
Сергокъалала районна ХIурхъила ши гIялимтачил, поэтуначил,  писательтачил ва гIилмула хIянчизартачил Дагъистаннизиб машгьурбиубси саби. Ил даргала интеллигенцияла мягIданнизи, гIевдухьлизи  халбируси саби.

Дагъистаннис ва Россиялис чебяхIти пасихIкарти гIялимти ва жамигIятла, политикала хIяракатчиби абикьурси хIурхъантала жинслизирадси сари Эльмира МуртузагIялиевна ТIалхIят. Ил жинсла мякьи мурхьли ардякьи сари даршдусмазибси хIурхъантала тарихлизи.

Э.ТIалхIят 1968 ибил дуслизир Дагъистанна Пачалихъла Университетла исторический факультетлизи карерхурсири. КIинайс илини Ленинградлиз
Показать ещё